Прамен светлости
преко реке спуштам
и отпуштам
тамо где мудрости снене
укрсте морске путеве на длану,
па изричем речи
престаре од ћутања
промуклог и подмуклог
и враћам одблесак њихов
што сјајем исијава у овој досади,
а ехо трепери
и прелама се низ чело,
чекам склопљене руке
у молитвеном ставу
да ти изгрејем благослов
из корена усамљених трагова
и уфитиљим спремна надања
из тишине усковитланог вира
и тако настаним смирај
у корење шарених врба
и разагнам сетне напеве
и тај прах смртне илузије
што болом пресахне у
уплетеним жилама
овог сложеног крвотока
што је радост живота
она ниоткуда,
а ми са пешчаних обала
сакупљамо капи кише
испод успаване липе
уз мук дрвене лире...
Нема коментара:
Постави коментар