"Dolazili su
Probučeni kao "prijatelji"
Bezbroj puta moji neprijatelji
Gazeći po prastaroj zemlji.
Ali se tle nikad nije spojilo s njihovom petom.
Dovodili su
Mudraca, Osnivača i Geometra,
Donosili Biblije sa slovima i brojevima,
Svu Pokornost i Moć
Da zagospodare prastarom svetošću.
Ali se svetlost nikad nije spojila s njihovim
Krovom.
Čak se ni pčela nije prevarila da započne svoju
Zlatnu igru;..."
Odisej Elitis
Samo one žene koje nisu postigle mnogo ili Bog zna šta bitno u životu, jeste upravo iz razloga što nisu bile naročito lepe, pa nikome ni potrebno poželjne... I Dučić je to znao, pre mene, pa On kaže još i ovo: "Viši čovek, naprotiv, ne meri sebe prema drugom, nego samo prema samom sebi: to jest prema tome da li je danas bolji nego juče, i da li je ove godine savršeniji nego što je bio prošle godine"... U traženju sebi ravnih, našli smo i naišli na samo one sebi nalik... "Ljubav se ne kazuje nego dokazuje... ljubav je iznad reči, i nema potrebu od reči"... Sveto Trojstvo: Nauka, Lepota i Vrlina... Dučić: "Ima finih žena koje nose glavu kao najlepše ptice, kao što ima ljudi koji nose glavu kao vepar. Ljudi mrze ne samo onog koji je od njih bolji ili gori, nego još više onog koji je od njih drukčiji; što znači da mržnji nema kraja. Drukčiji čovek, uvek znači zagonetan, dvosmislen, i, prema tome, podmukao i opasan. Samo je gospodin u stanju da vam kaže pohvale u lice, a samo prostak misli da je sebe obezoružao ako je o drugome kazao prijatnu reč. Čovek se toliko menja prema momentima i slučajevima, da nije uvek ni pouzdano pametan, ni postojano glup ili lud. Jedan isti se čovek zbog toga kalti iz krajnosti u krajnost, kada to ni sam često ne primećuje.... vrhunac umetničke lepote: mirnoća u lepoti i lepota u mirnoći. Ništa nije bilo lepo što nije pre svega bilo i mirno. Samo je istinski duboko ono što je apsolutno umireno: duboke vode su mirne, i duboke šume su spokojne, ali ni duboka misao se ne može zamsiliti drukčije nego mirnom."... Moj današnji moto, mogao bi glasiti: živeti život u saglasju sa Univerzumom, pa ma taj Univerzum prštao od haosa ili se raspadao u bilione komada... Sa nekim ljudima je uz sav neophodan trud, zaista nemoguće ostvariti normalnu komunikaciju... jer su takvi pravi manipulatori svoga kratkoročnog zanata... Mnogo viču kad nešto bi da kažu... Mlate najčešće praznom glavom... Prete prstom... Pokatkad im zapeni i na usta... Mnogo se znoje... Uzrujani su počesto... Kod njih nema ni takta, a ni meke finoće... Da li ste sreli nekog od njih???... I najtvrdokorniji čovek kad prođe kroz svetinju, ne može a da ostane nepromenjen... Nešto ga prosto takne i tako nekim nevidljivim objašnjenjem - ne može, a da bar za neku nijansu drugačiji ne osvane... I kao da mu nešto novo pred očima svane... Nekako sve drugačije odjednom postane... Nema ništa lepše nego jednog dana ustati i shvatiti - koliko divna te je rodila Majka, i to ne bilo koja i bilo kakva - nego tvoja najmilija, najpoštenija, velika i časna Majka... Kad bi samo znali koliko velika i hrabra, poštena i jaka - jeste moja Majka... Majka koja sve mi prašta... REČ je najsvetije seme ljudskog razgovora, dogovora, pregovora... Zato treba paziti - šta se seje... I čemu se ustvari čovek danas smeje...
Нема коментара:
Постави коментар