ШТИМУНГ...

Само у разматрању 

тог чудовишног света 

свако разлагање мисаоно је 

толико колико 

и настаје стварност обликована, 

док киша априлска 

намеће своје идеје, 

записујем и мењам 

уобличено поступање речи 

у још једном доживљају, 

а то не значи да сам само нагон, 

пошто морам бити 

и сам чин стварања, 

у настанку без претварања, 

добра сам целина 

и јасан лик, 

споредно споменута прилика, 

импулс за неки наредни сиже, 

нихилизам који све потире, 

уморна од сањивости ове, 

без ризика и страха, 

док пркосим овој досади 

бечим вилицу између два штимунга, 

а стварност складна 

и не слути да је препрека 

надахнуће што искорачи 

из насеобине данашње тишине

што потискује пажњу 

без објашњења и даље...