Pokušaću da napišem i drugu današnju pesmu... Ne pišem pesme zato što znam da ih pišem, već zato što nemam drugo šta da radim... a nečim treba ispuniti i ovaj predugačak praznični dan... Sve je slatkorečivi mit dok nekoga ne upoznamo, a kad ga upoznamo sve postane odveć siromašno u delima i rečima koje bi to potvrdile ili opovrgle - zavisi... "Mučno nespokojstvo je posledica stvarnog gubljenja ličnosti. Kada očekujem vest od koje zavise moja sreća ili nesreća, ja sam kao bačen u ništavilo. Dokle god me neizvesnost drži u očekivanju, moja osećanja i moji pokreti su samo trenutno prerušvanje. Vreme prestaje da gradi, trenutak po trenutak, kao što priroda gradi drvo, ono biće koje će biti u meni kroz jedan sat. To meni nepoznato "ja" ide mi u susret, spolja, kao prikaza. Tada doživljavam osećanje mučnog nespokojstva. Nepovoljna vest ne izaziva nespokojstvo već bol: to je nešto sasvim drugo"-Antoan de Sent-Egziperi... Sa cvećem ko i sa ljudima - nikad se ne zna... neko seme valja, a neko i ne valja... Kad ostanem bez onih reči na koje ste navikli da će kad tad iz mene izaći - znajte umrla sam... Mrtva sam, jer ostadoh bez reči svojih... Tako brzo tako lako - počišćena sam... zbrisana... izbrisana... zaboravljena... Prestani davati svoju energiju svima onima koji ti ništa ne daju za uzvrat... Dragi... Ja sam previše zauzeta živeći svoj život tako da nemam vremena za tvoje gluposti... Nikad ne moli nikoga da provede vreme sa tobom. Ako ne vide tvoju vrednost, sigurno je vreme da odeš... "Jest, Srbine čitaoče - pa ma u kom se kraju nalazio - ako si ikad ljubio il ako te sada ljubav mori, a ti rasklopi ovu malu knjigu; u njoj ćeš naći divnijem jezikom ispisano sve što ti je duša gledala a srce osjećalo, i u tom krasnom perivoju, po kome cvjetaju majske ruže i žubore miloglasni slavulji, nazrećeš sama sebe i svoje zlato, nazrećeš ona dva vječita, ali uvijek mlada stvora, što od iskona odigravaju jednu te istu glumu, no koja ne može nikako da ostara... Tumačiti tajnu pjesnikove svježine, podvgavati njegovo djelo književnoj analizi, bilo bi izlišno. Zar se može analizovati čar proljeća, miris cvijeća, sjaj vedra dana, nasmijano lice ubava djevojčeta? To su pojave, koje se otimlju pozitivnoj analizi; čovejk ih osjeti i podlegne njihovu čaru: to je sve"... "Mnogo ima zora što na visu Još nikada svijetljele nisu"-Albert fon Putkamer... Једино шта желим да упознајем и проучавам у свом животу јесте Поезија сува и сушта... а све остало могу очас посла од себе да одувам... Зар није лепо кад нас ипак нешто у животу стисне, па таман то била и кијавица... Све што сам сазнала и о људима, али и о животу - дугујем Поезији... Тако за мене Поезија јесте и остаје вечито најбоља, најлепша и највећа Учитељица Живота... Шта ти је живот људски???... Све што нам некад беше тобож добар друг, врло брзо претвори се у неки зао дух, па тако наш некад добар друг, обрну се у подсмешљив и љут непријатељски дуг... И то је све мање зачуђујући круг... Тај живот... I kad se vratim na početak dana, shvatim da je puška iz mog sna nagovestila da ću dan posvetiti iščitavanju knjige sa naslovom u kome stoji ime Puškina... "Puškin - to je naše sve" rekao je čak Dostojevski... "...ne može se biti uspešan u poslu koji mrziš... posao se mora voleti i to će čak i beznačajan posao učiniti značajnim, a obuzetost njime doneće sreću i uspeh. Ljubav daje značaj svemu što se radi u njeno ime, i ljubav nagrađuje nezavisnošću od svega što je izvan nje"-A. S. Puškin... "Kupovina knjiga je zadovoljstvo koje se razlikuje od njihovog čitanja: razgledanje, njušenje, prelistavanje nove knjige - to je, samo po sebi, sreća... Zato sam ljubomoran na knjige i ne dajem ih nikom na čitanje. Moja biblioteka je moj harem"... "Bog nam ne brani da upoznamo njegove zakone, ali nas kažnjava za njihovo narušavanje"... "Osećanja se ne mogu shvatiti, ona se mogu samo doživeti, jer samo je osećanje sposobno da dodirne srce i samo srce može da obogati um"... "Ali, avaj, život daje ili spokoj ili volju, i nikad ih ne daje zajedno. Spokoj nastupa kod pokornog smirenja, ali tada u njemu nema mesta za volju. A volja me gura ka neiscrpnim doživljajima, a kakav je u njima spokoj?"... "Ali, ja ne mogu da se suzdržim i da ne ispovedim svoju dušu papiru - u tome je neizlečiva bolest stvaralaštva. To je često smrtonosna bolest, jer će me savremenici ubiti ako saznaju za moje otkrivanje duše, istinsko otkrivanje. A potomci mi ništa više neće moći, ne samo meni nego ni mojim prapraunucima, jer vremenski razmak i najopskurnije postupke pretvara u istoriju. Za razliku od sadašnjosti, istorija nije opasna niti uvredljiva, samo je zanimljiva ili poučna"... San iz 2014-e... Na moju veliku radost ustala sam tek u 11 sati i 47 minuta... Osećaj beše bogovski... Doduše imala sam negde jutros i "strašan" san... Videla sam osobu koja je želela da me "ubije" (meni nepoznato lice) i to sa sve puškom i u nekoj uniformi... Gledala sam sve to sa prozora neke kuće... A ta nadobudna osoba se šetkala i mene vrebala da me ukoka... No, ja ne znajući pre toga šta se tu sve zbiva, izađem iz te kuće i odem na tu neku kapiju, na koju nisam mogla izaći jer su postavili bodljikavu žicu i kamere... Onda se vratim u kuću, a tek tada mi kažu da me tamo čeka taj neko da me ukoka (blaži izraz od onoga punokrvnog ubije)... I tek kad sam pogledala vidim tog čoveka sa puškom... Nisam se uplašila... I tako se taj san završi... Džaba od romantičnog mirisa... San beše jako realističan, kao neki film... I sada se sećam svih tih detalja... A šta ću kad ni sanjati ne umem ništa lepše... I Vaskrsa 2017-e imala sam dosta težak san na obali jedne nemirne reke - možda Drine... neko se davio, a ja sam posmatrala sa obale izvrtanje neobičnog čamca kao ljuska oraha u kome sedi dvoje ljudi... neko je nekoga gurno iz čamca i taj neko koga sam ja molila da spase onog drugog upalog u vodu - se na naše oči udavio... Tačnije u tom čamcu su sedeli moji roditelji... Mama se udavila... Tata nije hteo da je spase... A ja sam zapevala sa obale... Ne kaže se za džabe: "Pamet u glavu"... Ja još nisam čula se se zbori: "Pamet u srce"... Ipak je važnija pamet i ona se sluša... Zato treba čuvati glavu, jer pamet stanuje u glavi... A glava je ta koja svime vlada... Zdrav razum... I naposletku dođe svakom pričanju tačka... Laku noć... Budi samo svoj (svojeglav, tvrdoglav, kako god)... Najbolje još ako si rođen sa nekom greškom... I pusti... Šta god da kažu to nisi ti - to su oni... Dajte mi jednu al vrednu misao... da čitav svemir u njoj nađem... Na svu sreću takvog sam mišljenja da msilim da sve što sam radila i što sada kao pokušavam da radim - uopšte nije važno... A i što bi bilo???... Kako bi bilo prekrasno oformiti stranicu pod nazivom : "Svi mi koji nemamo slepo crevo"... Tamo gde je muzika i poezija ne može biti ništa loše... Život je najskupocenija igra, čija je prava vrednost neprocenljiva... Ne upadajte u zamke lažnog savršenstva ili drugačije rečeno - ne nasedajte!!!... Nikad!!!... I tako dođe onaj trenutak kada sve shvatiš i samog sebe spoznaš, pa vrlo lako i javno smogneš snage da to priznaš i kažeš: "Svi su dobri i valjani, a samo Ja i dalje nevaljam!!!"... I tako sve do groba... Ti si loša roba... Da li čovek može da izgubi moć govora i dar reči???... Šta se to sa čovekom desi???...
Нема коментара:
Постави коментар