Свелепота данашњег импулса
разјурила је неуроне
по разбоју дивљине
и воља је освртом на нити
тачно такво ткање
пустила да искаче
из своје прозирне потке,
а мирне воде одважно су
слух наслониле
на наслон камене столице
и затим је дитирамб
испловио из памћења
као обруб опшивен
око мога срца...
Нема коментара:
Постави коментар