BESMRTNA MEDUZA...

"Hej,
Gospodo!
Ljubitelji
obesvećenja,
zločinstva,
pokolja,
da li ste najstrašnije
videli -
lice moje
kada sam
ja apsolutno spokojan?"

Vladimir Majakovski

Svaki novi dan je neopisivo nova i velika sašnsa da samo uvidim koliko sam to sve ove godine i decenije iza zaglibila sve svoje super ljudske moći... divna prilika da živim svu svoju nepomičnost konfuzije i kontuzije... svu svoju turobnu tegobu... svu svoju otrovanu tromost... svu svoju prisutnu odustnost... sve samo da ne živim... sve samo da se odreknem i sebe kao ljudsko biće što to čini do ludila i tako poreknem iole sposobnosti svoje... i nije mi do kuvanja, a ipak kuvam... i nije mi do praznika, a prazniku se iz nekog razloga neopisivo radujem... nije mi u principu - ni do čega više... sem do onih mrva što padaju sa tuđih astala... Tako to počesto biva - dan oduža, a vedrije raspoloženje u nas ljudi okraća... i rekla bih nisam isti čovek, bar ne onaj od juče sudeći po trenutnoj volji kojom manevrišem u ovom zadatom trenu sadašnjeg ispiranja mozga...  Poželim da sam besmrtna meduza... "Na ništavnim stvarima se najbolje zbunjuju lukavi ljudi"- kaže Dostojevski... "То је искра Од које букти живи плам и као звезда чиста на небу у мени она блиста"... I gle klikće nad nama opet ORAO taj "узвишени симбол правде"... "Љубите правду, ви који сте судије на земљи"... "Милост природу не уништава већ усавршава"... Između dve opcije: lud ili glup, biram biti lud... Iz moje perspektive: ne može drugačije... "Mudrost, umerenost, pravda i snaga"... "Vera, nada i milost - teološke vrline" - pitam se ko li ih danas poseduje... "Mudrost, razum, savet, snaga, znanje, pobožnost i strah od Gospoda"... "Dužnost visoko obrazovanih osoba (jeste) da slobodno govore o važnim političkim pitanjima"... "Gde ima vrline ima i otmenosti"... "Pravda, Velikodušnost i Umerenost"... "Svi ljudi po prirodi žude za znanjem"... "Na svetkovinu znanja pozvani su svi ljudi dobre volje"... "Žalost u moje srce donosi smelost"... Život doista treba da bude tako vrsna tragedija, da bi na kraju imalo smisla isti taj život spakovan u knjišku priču, nazvati ništa drugo do "Komedija"... "Napustićeš sve što ti je milo. Ta će te strela pogoditi iz luka izgnanstva"... "Osveta će takva biti da će o istini svedočiti"... "Krivica će pasti na unesrećenog kao što uvek biva"... "...Rastaviće te od Firence. Tako je odlučeno i zavera već traje, i uskoro će to ostvariti onaj koji propoveda tamo gde se Hrist(os) svakodnevno prodaje"... Ne znam, da li je previše pročitanog Dantea juče, uslovilo da nekako jutros sanjam doista jedan božanstveno danteovski san... Prava šteta što se čovek ne može sam sa sobom potući... kakav bi to tek prizor bio... Ne znam da li Vas - ali mene redovno naslovi nekih određenih vesti obavezno nasmeju, a nikad više šokiraju!!!... I zašto je to tako priroda uredila... da ono što volimo obično ugasimo... a ono što ne volimo - pustimo da teče i mimo nas protiče???... No, mislim da je najvažnije da nas ništa ne dotiče... Nešto ručno ušivam, pa nemam kad da promenim ploču... Malo treba počekati... Nekada su vojske lomile koplja za uzvišene ideale... a danas niti ima vojske... niti ima ideala...