ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ 2...

Драги Пријатељу,

Добро пази - шта мислиш и желиш свету кроз своју изречену реч да кажеш, јер кроз све то сигурно пожелиш нешто да докажеш и покажеш... Зашто да пазиш - кад већина око тебе не пази???... Па, зато што све то осликава твоју - можда незгодну нарав, тешку ћуд и копликовани карактер и тако те све то лепо показује нама свима... Зато што све то не налазиш у другима (ма да су по хиљаду пута сви криви), већ све то копаш негде дубоко у себи самоме... Е, зато веома пази!!!...

Ко сам ја, да ти све ово кажем???... Па, ја сам неко (мада сам углавном нико), ко на своје изречене речи уопште није пазио, а ни за њих много у животу марио... Ја сам неко (нико) ко се сада много због свега каје, но касно се дозвало срце памети... Е, зато ти лепо све ово људски кажем - да ти пазиш, на време...

Ти мене сигурно нећеш чути, а ни послушати... То је твоје неоспорно право... Но, ја се ипак дубоко надам, да ће бар зрно ово једно мало, допрети некако до твоје свести и савести... Мораш пробудити своју заспалу свест и савест... Мораш се пробудити и разбудити... Кад дођеш до самоспознаје и самосазнања, све ће ти се разоткрити само самцато... Онда ти неће бити потребне никакве спољашње утехе и разоноде...

Морам те упозорити на још нешто... Пази ово је мукотрпан процес... Изискује много напора и изнад свега - добре воље... Знам да брзо малаксаваш и да се често предајеш без борбе и одустајеш већ код прве препреке... Покушај да не клонеш духом... Покушај да се бориш и одупиреш свим снагама свог малаксалог бића... Та и таква борба налик је оном невидљивом чуду, о коме сви пишу и причају...

Чудо је дотући сам себе на сваком живом фронту, а при свему томе себи не нанети ама баш никакве штете... Важно је себе васкрснути и подићи из блата... Важно је остати и опстати у свом замишљеном и исцртаном кругу... Друге не дирати... Другима не одмагати, но ако се укаже циљ - другима помагати, у границама својих сићушних снага и моћи...

Избегавати све оно што се коси са свим твојим иделима (па чак и оним умишљеним)... Бити човек у свом највишем назначењу... Бити поносан и достојанствен при сваком кораку и ходу... 

Све тако ил` никако...