У невероватном
плесу омалених пахуља, посматрам благи пораст снежног покривача, док
упорно веје... Зима се завукла под нокте, па вреба и будно прати сваки
миг, случајних пролазника на друму... Јутарњи, нешто блажи, мраз, као да
је замрзао речи, па тешко цедим прва јутарња слова... И музика лагана -
к`о да је и она замрзнута... Све се смрзава и на дужи период
замрзава... Небо притисло - сиво... Једино мој пас Џони - лаје на мраз,
док све остало ушушкано - ћути... Но, када се све одмрзне, кренуће
бујица речна да похара оно омалено царство затрпано тишином...
Нема коментара:
Постави коментар