Не трошим (мада се некада јесам коцкала) и не расипам драгоцено време на дане прошле, којима је место тамо негде иза у времену прошлом, у прошлости давној... Такође, штедим ситничаво време, када је реч о ономе што ће доћи и што називају - далека будућност... Време искључиво дарујем и поклањам, то време осмишљавам и оплемењујем највреднијим могућим металима, јер то је време ово сада и овде, а зове се - САДАШЊЕ ВРЕМЕ...
У том садашњем времену, наше мисли су почесто тирани, зли господари и лоше слуге... Но, питање је преломног тренутка - када ће човеку све да досади и када човек једноставно мора нешто крупно да мења и промени... Јер, ипак је човек тај који треба да заузда мисли своје и евентуалним несташлуцима не дозволи ни педаљ даље у неку лажну пропаст... Иако се мисли некад готово осиле, оне морају да се доведу у стање строге контроле - СТАЊЕ БУДНОСТИ... Како???... Начина је много... Пронађите своју праву мислену пробуђену меру... Срећно...
Нема коментара:
Постави коментар