ПИСМО И ПИСАЊЕ...

Писмо и писање посведневно, Боже, у шта се све претворило... Претпразничко вече, писмо и писање, са мирисом на јесење крушке и новембарске кише... О, јесење кише моје... Пишем извештаје нове и исповести своје... Писмо и писање у прозу и поезију претачем... Моју свест потреса балада о јесени... Збогом, пролеће и дуго топло лето... Бар да није јесењих досадних киша сипуља... Земљина кора их иште, жедна поља да би натопила... Верујем тврдо и слепо да тако бити мора... Облачно и кишовито време, таман да се отворе кишобрани нови... Можда киша одлучи данас мало и да одспава... Моје стање - нирвана... Сиво и суморно ипак јесте... Шта ли може кишу јесењу да спречи?... Жао ми покислих птица у пољу што зебу... Певам испод сивог кишног облака... Покисле све песме моје у време празника... Почетак песме место почетка снежне зиме... Искрено јесење наслеђе кроз камену мелодију бих да искажем... Ускоро ће зима доћи... За који дан и ноћ пуног Месеца обасјаће градину нашу... Свакидашње писмо и писање, у сутоне, затрпавам велом непрегледне тишине...