Твоја писма стижу све ређе и ређе... Видим умор те дотукао, а то нимало није добро... Очекивала сам више снаге код тебе... Тако је на крају сваке радне недеље - батерије се потроше... Питам се - да ли да наставим да ти пишем истим интензитетом???... Примећујем да гуташ речи и слова... Све је код тебе неповезано, па ако хоћеш и - бесмислено... Тешко те пратим, мада ти знаш да мени није ни то тешко...
Када смо већ код пратње, морам ти призанти да једва чекам да испратимо ову немилосрдну и тешку 2012-у годину (преступну)... Радујем се више него икада - простој 2013-ој, у којој ће сигурно све бити једноставније и верујем - здравије... Није ме ухватила празнична грозница, но ја једва чекам да све протутњи и само да изађем из ове 2012-е, коју нешто нисам много заволела... Но, ипак сам је преживела и у свом маниру - лукаво сварила, али се нисам покварила... Мислим да сам постала захтевнија и боља... Постала сам избирљивија, опрезнија и доста трезнија... Ваљда је дошло до буђења свих оних мојих замрзлих и замрлих скривених снага...
У ове дане доста слушам блуз... Приметил сам да ми та врста музике доста помаже и да ме невероватно покреће... Покушај и ти да се окренеш блузу... Има неке чудесне енергије која напросто понесе, али моју блесаву главу још не занесе... Знам да су наши музички укуси различити, но мени за љубав, пробај ослушнути ове чаробне звуке...
Што се тиче времена, ту смо, па скоро на истом... Мраз стеже одасвуда... Завејане су стазе... Снега има и то је лепо... Ова зима мирише на неку питомост... Верујем да неће бити онако дивља и непредвидљива као лани... Можда се и ја варам, али такву зиму желим да сањам...
Толико од мене за сада... Знам да није много, но околности су се промениле... Кад боље сагледаш, видећеш да ни ово није мало, нарочито ако прозреш да је писано од срца...
Пријатељски поздрав... Пиши и кад ти буде тешко...
Нема коментара:
Постави коментар