ЗАПИТАМ СЕ...

Изађем тако као испод какве љуштуре трвде или гвозденог оклопа, на светлост тек осванулог дана и у чуђењу, питам се сама - где нестаде сва она ноћна тама???... Прошетам по ходницима сада већ заборављених снова, у којима неки беспрекоран ред влада и као да ништа не мањка... Запитам се, по ко зна који пут - како је све одједном опет тако необично, једноставно и све по старом???... Музика потече као поток и мисли се заврте све у круг... Запитам се - одакле опет та срећа???... Музика је крива, но ја сам од музике опет жива...