Одају нас мали знаци, ситнице, па и трице, а да тога често нисмо ни свесни... Можда и јесмо... Важно је да не буде прекасно и касно... Све у свему - баш ти знаци, ситнице и трице - покажу ко смо и какви јесмо... Што више знакова, ситница и трица - то се мозаик брже и боље уобличи... Каква се ту тек фотографија ствара, а да се човек нимало не вара... Тако све дође на своје право место и добије своје коначно назначење... Свој прави правцати облик... А ми, гле чуда, па нисмо изненађени, а ни згрожени... Ми смо, напросто, па тим чудом задивљени... Тако и зато, обратите пажњу на знаке, ситнице и трице...
Појави се тако гладна и гадна авет из прошлости, баш у неко назови - зло доба, а ја ко за инат, недам и недозвољавам авети да ме за нос вуче, јер данас је посебан дан када желим да се осећам од среће слепо и лепо... Тако потапшем пријатељски по реверу авет и изгурам је кроза мали отвор, кроз који се ушуњала у мој живот крадом... А ја наставим мирно да ходам својим омаленим градом, без бојазни од најављене ледене кише...
Нимало не желим да устукнеш ни корак даље, пред новим околностима које сваки дан пред тебе овај живот поставља... Немој да устукнеш унапред осуђен од тог бесмисленог страха, што се испред тебе свакодневно сервира... Мирно се суочи и јуначки у бој и борбу против свога супер господина ЕГА пођи...
Постоје постојано у мени све могуће постојеће боје од постања па на овамо... Постоје и својим постојањем немо сведоче о мом постојању као живог бића од крви и меса... Постоје и немо говоре о стању и постању... Постоје и кад туђу бригу што мање воде... Постоје и већ се кроз постојање за својом реком само поводе... Постоје људи које никад заборавити не можемо иако их наше постојање не рачуна у постање...
Постоје...
Нема коментара:
Постави коментар