MOZART...

Појава, личност и човек из даље прошлости, који се не само назива, већ управо то и беше - неоспорни генијалац (геније) што беше обилато обдарен способношћу да све што је лепо и складно изрази путем изванредног музичког израза...

Пре тачно 221-у годину умро је у Бечу велики композитор Волфганг Амадеус Моцарт, ту негде иза поноћи 5. децембра 1791... Да све буде још упечатљивије, бар онима који би да се позабаве изучавањем његовог живота, треба рећи да је сахрањен (како се причало) у сиротињској групној гробници, јер су брижни саветодавници његовој сиромашној жени казали да не троши много новца за сахрану... Што је још невероватније, сахрани оваквог генија, присуствовао је јако мали број људи - поштовалаца његовог дела и рада... Често се говорило да је разлог неко невреме и вазда лоше време... Али, није тако... Зна се да је тада био  леп и ведар дан који је наступио после хладног и кишовитог периода... Данас кажу да тачно место његовог вечног починка остаје непозанто... Умро је са 35 година...

Други композитор по имену Хајдн (који је надживео Моцарта) сваки пут на спомен Моцартовог имена - заплакао би се као мало дете... Били су блиски...

Последњи дани и последње године Моцарт је провео у тешкој беди, која је била пропраћена разним понижењима... Били су то црни и тужни дани... Постојало је само једно (уметност и његова музика) - једно и једино што је било изнад свега тога и путем чега је превазилазио лично безнађе и сву животну горчину... 

У њему је тињала и горела неугасивим пламом таква радост стварања да се не може до краја ни сагледати... Препознатљива Моцартова чиста музика подизала је право у рај... Беше то музика савршене лепоте - музика за све будуће векове и сва долазећа времена... 

Моцарт се родио 27. јануара 1756. године у Салцбургу, од оца Леополда (виолиниста и композитор) и мајке Ане Марије Пертл.... Већ са шест година талентовани дечак одлази први пут у Беч и на бечком двору Шенбурн пред Маријом Терезијом 13. октобра 1762. године изводи свој први јавни наступ... Наступао је са сестром Маријом Аном Нанерл...  

Са седам година стиже до Париза и Лондона (у Лондону се спријатељио са Баховим најмлађим сином Јоханом Кристијаном)... У Франкфурту на Мајни Моцартову музику слуша и Гете коме је тада било 14 година... Беше то чудо од детета... Путује и по другим европским земљама, наравно уз пратњу свога оца и сестре... Та путовања су трајала три и по године... 

Са само 12 година компонује и своја прва оперска дела... Потом је низао и сипао као из рукава своје чувене симфоније, концерте, серенаде... Просто је немогуће тачно набројати све на далеко чувене и најпознатије Моцартове композиције... Чудо од детета - стасало је и израсло у чудо од композитора...

Прва Моцартова љубав беше талентована оперска дива (певачица) Алојзија Вебер (стара 15 година)... Моцарту тада беше 16 година... Била је то несрећна љубав која га је начисто пореметила... Касније се оженио са Констанцом Вебер (старија сестра Алојзе) у Бечу и то против очеве воље... Имали су шесторо деце - од тога остала су жива само два сина... Моцартова деца беху Нанерл који је певао и Волфганг који је свирао клавир...

Моцарт је био масон од 1784. (припадник бечке масонске ложе - "Добронамерност") за чије је потребе величања прогресивних идеја створио дела - "Чаробна фрула"; "Пријатељи слободних зидара"; "Масонска погребна музика"... 

Треба поменути и дело "Мала ноћна музика"...

Увек је тежио да се избори за уметничку самосталност и том приликом наилазио је на велике неприлике... Били су у питању и љубомора, и завист, и интриге, и ривали... Ишло се дотле да је чак и публика одвраћана од његових дела... 

Када је Моцарт 1787. године изгубио оца, његова кола су кренула низ брдо... Као да се све срушило... Но, Моцарт је тада написао своја значајна дела: "Фигарова женидба"; "Прашка симфонија" (трилогија); опере "Дон Жуан"; "Тако чине све"; "Чаробна фрула"; "Реквијем"... На једној гравири из 19 века приказан је Моцарт у смртничкој постељи одакле диригује чувени "Реквијем"- који је осато незавршен... 

Нјавише је волео оперу, али се операма није прославио у Бечу, већ у Прагу...