Испод покривача
тишине, полагано своју зракасту њушкицу, помолило је необично обично,
децембарско јутро... Рођено баш онако како треба и како је то на овим
просторима уобичајено... Пробуђено са доста светлости и тим видљивим
парчетом неба, по коме прелећу птице... Није тако глуво и чује се лавеж
паса... Децембарско јутро умивено бокалом воде и заслађено једном
кафеном кашичицом густог пчелињег меда... Убрисано са папирном
миришљавом марамицом... Све мирише на камилицу... У једном углу као да
је сићушан димњак - дими се тек скуваан шољица кафе... Добро јутро -
децембарско јутро...
Нема коментара:
Постави коментар