ЖАЛБЕ МОЈЕ...

Требало би нешто радити, око себе - лепши, бољи и паметнији свет стварати... Стање је тако безнадежно и тешко, да мени преостаје једино да судбину штипам за очи... Мени остаје да размишљам, да се питам, по прашини да лутам и скитам... Давно сам окусила да права на жалбу немам... Зато нека нико не помисли да су ово ЖАЛБЕ МОЈЕ... Нека нико не помисли да су ова слова - патње, туге и бриге многе... Не нису!!!... То су само речи моје, накупљене и сакупљене по прашини око рушевина... Речи крвљу плаћене и сузама позлаћене... 

Доћи ће време, када ће реч да стане у грлу, к`о кост да се препречи и тако застане... Занемеће речи... Нестаће слова... Остаће душа без иједног ваљаног одговора... Тада склизнуће суза из ока, к`о из потока и биће то најбоља притока, али не и славна победа... Пораз је живот почињем да касно схватам и учим да, што више праштам... Људи су дивни, почињен толико да се дивим, да од дивљења и радости, остајем без речи на крају овог кратког описа...

Још бих нешто да додам и допишем... Постоји такав сој људи (нажалост ја у њих не спадам), које други људи, ма шта чинили и докле год се безуспешно трудили, никад и ничим, их не могу довољно нервирати и изнервирати... У таквим људима постоји неки унутрашњи механизам самоодбране, за који почесто ни сами они не знају на ком принципу ради и како функционише... Такви људи знају само једно - важно је да тај принцип функционише и ради... 

Касно сам почела памети да се одазивам и себи дозивам... И шта сад вреди што написах - каква су ти дела и живот ти је такав, зато пази и немој случајно ногом ни бедног мрава да згазиш... Давно су прегажени сви моји идеали, а ти се сад у инат у свему се снађи и своје пропало благо пронађи... О ћутање, капљо од мудрости златна, дража си ми, то тек сад схватам, од свих овоземаљских блага... Ој, ћутање, врлино и од бисера грано, у теби не опстаје баш свако, тако лако... Не опстадох ни ја...

Душо моја, грешна, постала си к`о земља - црна и тешка... И чиме ћеш се убелити, ако Бога знадеш???... Покајањем непрестаним, да се дозовеш чистој и здравој памети... Зар у теби од греха потамнелој, да засветли трачак непресушног измирења и светло неке нове наде???...