Ево, сад баш седим, пијем кафу и размишљам шта да радим од досаде... Па, пошто сам добила твоје писмо, реших да ти одговорим... Ево, ја сам добро, само што ми је мало досадно... Но, да пређем на твоје писмо...
Тежак
је твој карактер, морам још једном све то да нагласим и дав пута
подвучем... Тешка је и твоја нарав, па није никакво чудо што се замераш
скоро са свима... Стално западаш у неке проблеме без везе и питам те - а
што ти све то треба???...
У овом времену тако нећеш опстати, а нећеш ни много постићи... Ја знам колико ти уствари можеш, само ако се бар мало промениш на боље... Не чиниш довољно и то те спутава... Од тебе се много очекује и тражи, па биће боље да покушаш себе у то да увериш...
Стреси сву неверицу са себе... Уозбиљи се... Разувери се... Биће то велико олакшање за твој измучени карактер... Стисни зубе и загризи јако... Удахни ваздух и корачај смело... Осетићеш промену унтар себе и биће ти много лепо...
Знам да те иритирају неке појаве... Веруј
ми на реч - то је све ситно, безначајно и мало... Пажњу обрати на
крупне и велике ствари... Пусти празне приче нека колају, а ти се
фокусирај на срж и суштину... Тамо ћеш наћи неопходно светло и мир...
Мрак се спушта на град... Долази ноћ...
Јутро доноси свежину и ново свануће... Покушај да пишеш песме... Отисни
се на то чаробно путовање... Заплеши уз драгу мелодију и сети се
мене... Увек имаш моју подршку и пријатељски стисак руке... Зато смо слични и зато смо пријатељи...
Сада
је важно да препливаш ове узбуркане воде, које те некуда носе... После
кад изрониш на површину, биће ти лакше... Иду празници... Буди
обазрив... Важно је да те не ухвати празно празнично стање... Гадно је
кад празнина стегне... Снађи се већ некако, да претуриш све преко
главе...
Остани хладан у ове хладне децембарске дане... Ходај храбро са обе ноге по чврстом тлу што земља се зове... Не бој се зиме - неће дуго трајати иако је тек почела... Знај да те увек поштује и воли твоја пријатељица - Мала Искра...
Нема коментара:
Постави коментар