Реч или ће то прво бити тек ова једна мала искричава мисао - помисао у зачетку, у мукотрпном настајању, у постојању, као да одбеже и побеже, па се затетура негде на пола непређеног пута... Као да је неко или нешто, заплашио моју реч или мисао, па тешко да више реч или мисао, може и хоће још да каже, да покаже, да искаже... Реч или мисао, а где да је нађем и како у новонасталом безречном стању да се сада снађем или пронађем... Плива моја мисао неуморна, додуше стара и мала - и као да при том пливању гази и гута пред собом све живо... Гризе опасно, да не би стање било бесмислено и досадно... Реч или мисао, брзо налазим... Срећем је у обе сфере, у оба смера,... А кад је већ нађем, онда је људски за хартију привежем, исто онако као што данас очеви и мајке своју децу везују и свезују - јер тако се данас ваља - Детињци су... Требало је само започети са једном једином исправном и ваљаном мишљу, а онда се створи неуморна река нових речи, које стану да теку, а затим и крену на тај кружни ток - нешто као крвоток... Реч или мисао, ма сад је свеједно, али таман имам простора за још једно - пријатно и збогом...
Нема коментара:
Постави коментар