ИЛУЗОРНЕ РЕЧИ...

Илузорне речи моје, затрпане велом тишине неме, крену полагано из мене, као снежне вејавице у зимско снежно предвечерје... Илузорне речи које је тешко рећи и изрећи, а још лакше порећи, крену к`о река својим током - узводно... Илузорне речи потрошене у несрећи и срећи, тапкају у месту, при том се вртећи све у круг... Илузорне речи изречене у очајању и радости, постале су видно заостале... Илузорне речи што снаге нису смогле, већ су нестале бледим трагом у облаку густог смога... Илузорне речи моје без броја и броја...