Била је то уптаво
онаква ноћ коју као да сам и призвала... Киша је ударала о земљу тако
јако... За слушање беше помало страшно... Хучало је све по авлији
нашој... Иако беше, мркла ноћ већ пала, зазвечаше муње... Ударише
громови да проламају небо и да силно туку... Пред мојим очима светлуцало
је тако, да помислим да опет сањам... Није трајало дуго, све се некако
смирило брзо... По траговима које осташе овога јутра по авлији, може се
закључити да је пала добра и изобилна киша... Бар ће зелена трава и
дрвеће умети рећи - хвала... Доста је каљаво по авлији после овакве
кише, ако се скрене са бетонске стазе...
Нема коментара:
Постави коментар