Када све нестане и
када ми скоро све па узму, остане оно једно и једино, што ми нико и
никада украсти не може - а то су сва моја сећања и бледа присећања...
Посебно место у души чувам само за сећања и успомене... Када неко можда
помисли да сећања у заборав заплетох, појави се она једна искра мала и
сећања оживе... Бљесну попут какве муње громогласне и јасне... Тако кроз
ту нарочиту посебност неку, чувам себе од заборава кроз сећања и
присећања мала... И кад све нестане и оде, сећања остају и трају, да ме
даље кроз живот слепо воде... Једино су сећања и присећања вазда титрава
и жива... Сећања бесамртна...
Нема коментара:
Постави коментар