Таква је готово свака јесен касна, к`о зима што пристиже рана са свих брдовитих страна... Таква је јесен, нешто к`о казна тешка, што за гушу немилосрдно шчепа, а воли и по прстима да чепа... Ако је!!!... Нека је!!!... Одуваће ветар и јесење магле пуне тешког задаха и те немогуће досадне запарложене влаге... Онда ће коначно да се забели и први бели снег... Што зима пре почне, пре ће и да прође, а онда ће коначно и пролеће у свој својој сили да сване... Тада ће и свакој души да осунчана зора сване, а срце ће у миру и слободи моћи у спокоју да дане... Завртеће се точкови на бицикли опет, а затупљивања доколицом овом биће све мање и мање... Шта да се ради - такво је безнадежно стање...
Нема коментара:
Постави коментар