РЕЧ, СЛОВО, БОЈА И ОБЛИК...

Од мноштва ускомешаних речи, лепршавих слова, препознатљивих јесењих боја и кривудавих облика, треба погодити - ону праву реч, оно добро слово, ону модерну боју и онај уверљиви облик... 

Мноштво пређених стаза и преживљених тренутака, додирнуше се на пола пута, између земље и плавог неба... Нису се препознали, јер густа магла јако је стезала и није попуштала... Дуго је требало магли, да бар мало попусти...

Сунце је на вишим надморским висинама, сијало блиставо јасно... Море од беле магле стезало је речну долину... Људи су гмизали као мрави - невидљиви и мали...

Кад сам одагнала густе беле магле, како какве црне слутње и зле сумње, онда је већ пало вече и тако се мрак уселио над ободима речне долине... 

Све је трајало само толико, колико сам успела да задржим гутљај горке охлађене кафе, пре него га прогутам као кнедлу... 

У смирај ноћи, руку под руком, мирно газимо, ни охоло ни поносно, већ достојанствено - моја савест и ја...