НЕКИ НОВИ КУТАК...

Дође тако тај неочекивани тренутак, када душа пронађе неки нови кутак, у који полагано започне да одлаже своје ситнице мале... Брзо се припитоми тамо, брзо навикне на нови звук, брзо прилагоди и онда крене да зида и иде даље... Преуређење и чишћење заврнутим рукавима одмах може да започне... Брзо се и поспреми сав претходно затечени неред, само ако се има воље за то мало свакодневно поспремање... Признати се мора да та врста посла није лака и да изискује и по коју кап зноја на челу... Важно је повести рачуна да капљица зноја не заврши у тек скуваној шољици горке кафе... И још је нешто важно - уз себе увек имати једну марамицу белу, са којом нежно уклонити зној са чела... А кад се све заврши и оконча, онда је сасвим довољно све мирно погледати  и још једном се од срца насмешити... Слатко се насмешити пре него се смисли нешто друго и осмисли куда данас даље... Тако поваздан до самог бескраја... А у бескрају звезда сањалица затрпана тишином - само и једино трепери...