Некоме у инат, а да то нисам ЈА, пишем песму, нека свако чита и зна...
Некоме не свакоме, а да то ниси ТИ, сричем од срца све најлепше речи и слова, без броја и одговора...
Некоме од радости, а да то нисмо МИ, шаљем стих за стихом, саткан од најлепших жутих боја и слатких снова...
Некоме из душе, а да то нисте ВИ, дарујем сваку новонасталу риму, сваки песнички уздах и малу бригу...
Некоме данас, а да то није ОН, желим песмом овом да ољутим нос...
Некоме сутра, а да то нису ОНИ, пуштам јато птица у сретање, што у ваздуху тихо зажуборе...
Нема коментара:
Постави коментар