МОЈЕ ОЧИ...

Моје очи тражим у зеницама твојим...

Твојим очима вођена у беспућа ноћи...

Ноћи тамне у којој снови будни зјапе...

Зјапе попут сенке што ме уходи...

Уходи реч твоја никад изречена на јави...

Јави што у заборав отиче к`о река...

Река мутна у магле тешке окована...

Окована да се узалудно трза и батрга...

Батрга по блатњавим сокацима и прашини...

Прашини са књига и тешких гвоздених астала...

Астала испретураних к`о што су и мисли...

Мисли лагане к`о перце од папагаја...

Папагаја ил` неке друге птице чудне...

Чудне сорте још чудније мисли роје...

Роје к`о рој пчела у пролеће сјајно...

Сјајно и мирисом ђурђевка окупано...

Окупано пре изласка Сунца у зору...

Зору мајску кроз песму ову исковану...