Тако је лако
закорачити у тај неки други свој унутрашњи свет, затрпан тишином, мало
поседети у њему и брзо се са тим светом ухватити у коштац... Није то
онај лепши и светлији део срца и душе... То је невесела тама, која
закорачи и ушета незвана и сасвим страна... Грешкама многим испуњене
мисли моје... Колико још да копам до зрака светла???... Покисле су све
слутње моје... Остало ми ћутање големо, затрпано тишином...
Нема коментара:
Постави коментар