ДА ЛИ???...

Да ли то понестаје ваљане мисли у мени???... 

У мени смрзла се ова тешка и грешна душа... 

Душа нема потребног гласа, а ни ваљане речи... 

Речи смишљам да запишем и множим у себи...

У себи ћутањем безгласним дозивам мисли...

Мисли што круже у круг, слепо кривудају и ходају...

Ходају као на прстима да не ремете мир и тишину...

Тишину скривену испод дебљег снежног смета...

Смета јер не би никоме више да смета и да омета...

Омета без повода и налога, без намере и идеје...

Идеје што негде у смрзли час одбеже од мене...

Мене и преко сваке ваљане мере, у бескрај бестрага...

Бестрага..........................................................................