Крај децембра обично је постављен тако и остављен томе да се полако сведу рачуни, да се осмотри каква је то била протекла година 2012-а и да се на основу тог даргоценог искуства тек назре као кроз децембарску маглу (ону сабласну од синоћ, али беше је и јутрос) - каква ме то можда чека и 2013-а година...
Што се пискарања тиче, можда би требала да будем задовољна (мада и нисам)... Било је око 89 песама (не баш много нарочитих) и око 483 поста (на овом блогу) - али не онако полетних као на крају прошле и на почетку ове године... Трудило се и радило, мада је требало све да испадне много боље... У дневнику једва забележене две стране... Само две странице - но на њима одабрано и записано за памћење само оно највредније... Била су то она највреднија путовања... Беше их три (остала не бројим, а било их је ту и тамо)...
Одгледало се у биоскопу 8 филмова (Острво, Адмирал, Дванаест, Државни саветник, Ноћна стража, Кнез Владимир, Ледено доба 4, Смрт човека на Балкану) и 5 позоришних представа (Eccehomo, Диван дан, Проклета авлија, Чекајући Годоа, Иза затворених врата)... Беше ту и 1 музички хуманитарни концерт... Толико што се тиче живота и оно мало културе...
Но, друга страна живота оног свакидашњег - не бих се могла провући кроз пар реченица... Јунска радост, брзо се претворила у нову жалост... И тако нисам постала тетка по трећи пут... Остајем и без свог љубимца (фотоапарата) - стиже нови у октобру, но ја и дан данас нисам задовољна тим фотографијама које са њим направим и усликам... Нешто фали или ја више не умем ни да фотографишем...
Све је некако губило свој полет и своју првобитну снагу ове 2012-е године... Али сам убеђена да је то све зато, јер ова 2012-а беше преступна година (а ја преступне године не волим ни за живу главу)... А све оно што је мене тресло и ко земљотрес потресало, носим са собом као своје поносито тешко бреме... И колико год страшно то сада било, није важно и носим га далеко у себи, јер се неким чудом остало и преживело...
Нема коментара:
Постави коментар