среда, 12. децембар 2012.

КИЛОМЕТАРА 3154...



Дође тако тренутак када човека опколи страх и када понестане ваљаних речи да сам себе убеди да је страх - смешан, непотребан, сувишан, неоснован итд... Страх је нешто што човек не жели нити га призива, али откуда се страх појави - ко то више поуздано зна???... Страхови... Има их прегршт к`о у најстрашнијим ноћним морама... Страх што леди и паралише... Страх који се појави понекад... Страх који би да оживи, али човек се бори да га неким силама одагна... А шта кад се човек умори од страха???... Страх без имена и трага... Страх без гласа... Страх што притиска главу... Страх што сан разара... Страх са свих страна... Боже, коме вапим само кад ми је тешко - огради ме... Удаљи од мене сваки страх... Нека страх из мене ишчили и заувек нестане... Страх нека престане...     

Нема коментара:

Постави коментар