Дође тако
тренутак када човека опколи страх и када понестане ваљаних речи да сам
себе убеди да је страх - смешан, непотребан, сувишан, неоснован итд...
Страх је нешто што човек не жели нити га призива, али откуда се страх
појави - ко то више поуздано зна???... Страхови... Има их прегршт к`о у
најстрашнијим ноћним морама... Страх што леди и паралише... Страх који
се појави понекад... Страх који би да оживи, али човек се бори да га
неким силама одагна... А шта кад се човек умори од страха???... Страх
без имена и трага... Страх без гласа... Страх што притиска главу...
Страх што сан разара... Страх са свих страна... Боже, коме вапим само
кад ми је тешко - огради ме... Удаљи од мене сваки страх... Нека страх
из мене ишчили и заувек нестане... Страх нека престане...
Нема коментара:
Постави коментар