Прошле су многе подземне
воде кроз моје ћелијске саставе, кроз моје вене и капиларе, кроз моје
унутрашње органе... Прошле су многе невидљиве струје кроз моју душу и
кроз срце моје... Прошли су удари ветрова... Прошли су, а ја сам неким чудом остала жива... Прошли су можда са намером злом - да ме застраше и опустоше... Прошли су да ми се освете... Но, како год било - ја стојим, седим и гледам тај свет по страни... Прошли су и прошле су - а ја стојим, седим и гледам - у целости и нераспаднуто зацело... Све је прошло и отишло, а ја се и даље осећам цело...
Нема коментара:
Постави коментар