ПУСТИЋУ ТЕ...

Пустићу те да живиш у мом срцу, у мојој коси, у мом сваком испеваном и написаном стиху...

Пустићу те у моје снове, у илузије, у сва луда хтења, у машту, у та дивна привиђења, у сновиђења...

Пустићу те кад тако јако ногом груваш о врата мога срца...

Пустићу те да видиш и гледаш сва та чуда и чудеса, те лепоте које нигде нема...

Пустићу те тамо где душа не сме од  бола да зајеца...

Пустићу те ако си довољно храбар и снажан, ако умеш да све издржиш...

Пустићу те ако тишину и ћутање волиш, ако се ничега не бојиш...

Пустићу те ако си Човек и ако умеш бескрајно да волиш...

Пустићу те ако непријатеље љубиш већма него све пријатеље са фејса...

Пустићу те само на трен, који кратко траје и који никад не престаје...

Пустићу те једном, можда никад, јер живот је суров, а често и опак...

Пустићу те кад се најмање надаш, можда сутра, а можда мораш још дуго да чекаш и сневаш...

Пустићу те да певаш, сневаш, оклеваш и зановеташ...

Пустићу те да прашташ и молиш, а умеш ли искрено да волиш???

Пустићу те, а ако ми досади, можда те никад и нећу пустити, а ја ћу се са неба на земљу брзо спустити и још брзе прилагодити...

Пустићу те да размишљаш и премишљаш, да мериш и вагаш, само немој да умишљаш свашта...

Пустићу те и сутра, ако смислим нову песму, да у њој безбрижно спаваш и сањаш...

Пустићу те исто је ко рећи - напустићу те...

Пустићу те, а можда те никад ни пустити нећу...

Пустићу те и кад не умем да се зауставим, ни ове луде речи да већ некако уставим...

Ма, пустићу те, а знај де нећу иако ово није крај...

Пустићу те, а ти ако умеш - ти се бори и без мене избори сам...