Кад би само знали, али тешко да знати можете, ако ја то не кажем или не напишем, какво унутрашње царство чувам и носим у себи... Царство од најлепших неизговорених речи и незаписаних нота... Кад би само знали шта на дну срца чучи и чека, прича позната још из далека... Каква је то необично обична мирноћа, са којом устајем у нова јутра и лежем без лажи у нове ноћи што долазе и што ће доћи... Кад би само знали, а знати не можете, какве су то топле струје што ме боље од изобилног доручка хране... Какве су то невидљиве унутрашње лепоте што ме на крилима ветрова носе... Какви су то енергетски зраци што ме греју у прохладна децецембарска јутра... Кад би само знали!!!...
Нема коментара:
Постави коментар