Божићне импресије, наметнуле се некако саме по себи... Божићно јутро, ветровито и прохладно... Било је у том ветру неке пркосне снаге... Оборене су чак и неке даске по авлији... Био је то пуцањ, страшнији од звука петарде... Отела се кроз ту необичну ноћ, по која кишна кап... Провејала је тек понека пахуља смрзла... Све у свему - много радосно и веома лепо...
По ливадама и ораницама, по њивама, срећем гавранове... Крупни су, као домаће коке носиље... У зеленој трави, увело лишће заспало... Прекрио га снег, који личи на крупна бела зрнца морске соли... Хладно... Оштар ваздух режи... Пењем се на брдо уз Алугу, и бацам поглед преко десног рамена доле на Метаљку... Небо облачно... По ливади срећем гомиле свеже изроване земље... Кртице нису мировале... Рове ли, рове... Роваше... Кртичњаке свуда срећем...
Далеке снежне врхове, затичем у плавој измаглици... Прекривени су белим снежним шалом... Кроз снег, зелена трава ниче... Из оџака бакине сеоске куће, вија наоколо густ облачић дима... По орању и повртној башти, затичем понеки каменчић и смрзле вреже паприке... Са околних планинских венаца, ветар доноси хладне ваздушне струје...
После прве јутарње кафе, крећем у шуму, тамо у Јелав... Да обиђем дедину њиву и шљивик... Знам да ћу затећи оболела стабла престарелих шљива и коров... Поред пута леже стене уваљане у снег, као камене ванилице у прах шећер... Беле брезе обрасле маховином и необично корење чворнатих стабала, привлаче ми пажњу... Наилазим и на зелену папрат и бршљан... Најлепше од свега јесте бела брезова шума, витких усправних стабала...
Стабла шљиве љуто пострадала од маховине и паразитских пега... Изникло свуда по ливади и шљивику, мноштво коровских трава... Сретнем тек понеки самоникли борић... Један стари багрем на улазу у Јелав, као грдосија стоји и пределом доминира... Осушена стабла чичка закована стоје... Зелене зукве ничу тамо где има воде... На њих смо некада низали шумске јагоде... Од њих смо правили наруквице...
Налазим и стабла у облику латиничног слова В... Обилазим базен пијаће воде... Прелазим стрмом стазом, поред неког поточића... Прелив је добар... Пре 45 година мој деда је одатле воду у кућу довео... На кривини једној, аветињска стара крушка стоји, а крај ње одсечено стабло чека да буде на фрезу или трактор утоварено... Може и на мањи камиончић...
Модри облачићи се полако разилазе и размичу... Испод њих угледах оно моје најлепше небо светло плаве боје... Сунце пустило своје зраке кроз размакнуте облаке... Отоплило је... По авлији смрзнуте јабуке попадале... Силазим са брда у поље, где беше осетно топлије... Сунце је грејало... Беше време за божићни ручак...
Биланс данашњег дана - ударац у леву ногу вратима паркираног аутомобила и поломљен нокат леве руке... Најјаче импресије свакако дугујем шетњи кроз шуму... Тамо ме издадоше батерије фотоапарата... Ипак је уснимљено око 168 фотографија... Сусрет са два путника намерника и лавеж ловаћих паса, што одјекну шумом...
Остаде жал, што нисам свратила у шталу... Тамо принова доста... Чак се једна овца и облизнила... Сада пет малих јагањаца мекеће... Машала...
Чесница је изломљена још пре похода у шуму, јутрос веома рано... Пронашла сам зрно белог пасуља и новчић, што срећу и бирићет доноси...
Нема коментара:
Постави коментар