Пустиш ли да ВЕЋИНА СТВАРИ, у промилима изражена, сасвим благо промили поред тебе, видећеш (не)вероватно брзо, а осетићеш се много јако и (не)запамћено добро...
Зато, пусти нека ВЕЋИНА СТВАРИ, само иде и склизне где год пожели, табајући својим (не)умитним током...
Пусти нека ВЕЋИНА СТВАРИ иде с` милим Богом, својим (не)умољивим и (не)устрашивих кораком...
Пусти да се та ВЕЋИНА СТВАРИ истопи попут снега или отопи као штангала чоколаде за кување...
Пусти, главу благо (с)пусти, од ВЕЋИНЕ СТВАРИ благонаклоно одустани, (не)чујно одступи, па опет пусти ову једну малу искру и ону једну малу пчелу, из плавичастог ока...
Пусти, пажњу даље обрати, па на крем-питу, кафу и сокић сврати, све оне предивне, (не)приметне, пропуштене, испуштене МАЛЕ СТВАРИ...
На крају, сачувај нас Боже, све од реда, од ВЕЋИНЕ СТВАРИ и (не)реда...
Нема коментара:
Постави коментар