У рану топлу зору митроваднску
Топот капи кише што по земљи
Звечи попут треска. Праскозорје
Маглом свезано, пробуди ме пре
Него што се огласи звоно аларма.
Уранило јутро да ме поздрави и
Да се заједно упутимо на службу.
Литургија у капелици обитељи
тече, док сабрање омалено, моли.
Молитва топла тече као капи
Митровданске кише, те дивне
Кишне музике, када је падала
Киша и када се чуо итекако
Величанствен пљусак. На Светој
Литургији радосно и лепо, а из
Срца навиру речи молитвене
Умилне песме. Небо голубије
Сиво, као да је уплакано, но
Ваздух и даље необично топао.
Радост и туга нека, у истој чаши
Помешане. Ко сме из ње да пије?
Киша пада јаким пљуском са
Облачног неба. Волим ту кишу
Необично топлу, која мије наше
Покисле душе. Опет вести из
Нових потресних подручја...
Земљина кора и даље се потреса.
Нема коментара:
Постави коментар