Бесане ноћи друштво ми праве у
Чуђењу тихом док шапућем твоје име.
Осећам кривицу, зебњу и жудњу јер
Се усудих да мислим и сневам о теби.
Моја брда покрили су зелени борићи.
Нестрпљива и сломљена од чекања ћутим.
Странци и пустолови, ти и ја у овом
Трагању чудном, лудом и худом.
Ходамо са рањеном душом носећи своје
Тешке и црне ране на дрхтавим
Длановима, које расече тешка реч из
Опорог грла.
Бесане ноћи док капљу на земљу
Последње капи крви наше
Заједничке боли.
Нема коментара:
Постави коментар