Острво моје среће, осуначне зоре беле, са
Јатима разиграних галебова, најзеленија
И најлепша пливајућа борова шума, што
Плута, док му обале златне и пешчане,
Запљускују и квасе, чисте воде, крисатлно
Плавог Егејског мора...
Свако ново јутро на острву, као нова
Радост и брзо хитање, у сусрет облачићу
Беле боје, што зрачи светлошћу по космосу,
И прелепа пешчана плажа, призор невероватне
Свелепоте плаве, док тражим свој пут...
Море по мало узбуркано, а ветар дува
У леђа, и носи ме у загрљај, у прави
Природни рај, та најдивнија топла вода
Плава, а мир живописан и тих, у коме спавам.
Ветар благо пирка, море и даље по
Мало љуто, благо таласасто, узбуркано,
Док Сунце необично греје, а ваздух
Благопријатан, прочишћава сваку нашу пору.
Непоновљиво острво моје, и још неоткривено,
Крепи, исцељује душу, у гране дивљих
Маслина заробљава ми срце, острво сирена
И великана, сликара и песника.
Осушене маслине црне на ваздуху и вино,
Пијемо на тргу и мосту заљубљених,
И као стара широка стабла маслине,
Попут брачног пара, преплићемо се у
Велики љубавни загрљај.
На најпесковитијој златној плажи
Беремо гранчице оригана и папрати,
Док пчелице слећу на шарено цвеће,
На моју лепршаву мараму, седе ми у крилу,
А стари камени мост и стаза, уздишу за нама.
Галебови нас испраћају све до копна,
Док се сладимо слаткишима од
Боровог меда, и поздрављамо маслине
Те благословене биљке, наш символ
Мира, Љубави вечне и праве.
Нема коментара:
Постави коментар