ДАБОМЕ...

У дубини коштане сржи, 

дабоме, куцка одвећ дуго, 

куц-куц, утајено једно чудо 

мало... Притајено и, дабоме,

скрито, чвака једна мала 

сврака, а можда то беше 

и чавка... У дубини коштане 

сржи, дабоме, стаде да пуцкета

не више од седам минута, и 

пржи попут ужареног масла...

Пријатно и, дабоме, фино,

крчка се у земљаном лонцу, 

сарма, а можда то беше,

срна или нека песма стара...