ЧИСТА ДОСАДА...

Росна киша спасоносна, сваку кап с` небеса што данас источи - би, стаде, па престаде... Након веома кишног дана, кишовитог и прохладног, допловила је тихо реком, још једна ноћ... Мрак се спустио и на пар сати, преспаваће и овај дан... Уморна од хладноће, потапам ноге на пола сата или 30 минута, у купку топле воде... Крај мене, моја омиљена паклица - 10 папирних марамица... Муче ме синуси, само мало, што се да издржати... Ту је још нешто - шоља горке кафе, тек друга од јутрос... 

Крећем на још једну мисаону вожњу, у нади да ћу опет нешто занимљиво видети и пронаћи... Знам да нећу, али тако се каже... Ова ноћ ми чудновато изгледа, па није могуће ни речима је ваљано представити... Једно је сигурно, досада мења апсолутно све... Осим досаде и њених очију, чини се, да у башти слабо шта напредује... 

Надање у ванредно јак излив среће, па макар и у размишљању, при првом погледу, трже ме из досаде... Окрећем се, шапућем, али и даље познајем и видим једино досаду... Не постоји човек на белом свету, који макар једном није видео досаду и проговорио са њом из чисте досаде... То је нешто као напета сцена...

Чаше су пуне, препуне, а досада ту дође к`о изненадни повод и част... Сасвим је исправно, знати с` ким и зашто пијемо... Дакле, у ваше здравље!... Живели!... Сада су чаше испијене и празне... Хвала вам за пиће, а сада крећем даље... 

Кујем и снујем, само добро и полако отварам очи... Изгубила сам опкладу, али не и живот... Израз на мом лицу није љутит... Показало се да је паметније, сувише паметно, све опростити и заборавити... 

После свега, хтела бих да се увијем и умотам у неку врсту топлог оклопа изатканог од изванредне доброте... Ви стојите скромно по страни и чини се, да не полажете много пажње, ни обрву не подижете, а камо ли око... Видим, опет се смешите... Здраво је то...

Велика ли киша испада данас... Добро је то, осетила сам у прави час... Волела бих, још нешто... Волела бих да сам Индијанка из племена TONKAWA... То би ми свакако прекинуло досаду пута по коме ходим... Разумљива је ова монотонија зимска, кад удари болно у синусе па штреца, иако не изгледа да се досади може доскочити...

Но, досадо, сада је доста, или...