Цинцилинци, кратка прича, каже овако...
Прљушта се добро зрно мало, она мала мрва доброте, к`о кора на стаблу беле брезе... Ветар добро зрно мало, носи, односи и баца у реку, која га даље низводно носи... Алас закачи добро зрно мало на удицу и извуче на своју камену обалу... Ту слети мала птица, кљуцне га само малко... Онда дође већа птица и кљуцне га јако... Затим узме то добро зрно мало у кљун и крене да лети преко поља... У лету испусти добро зрно мало, које дочека раширених грана, лист великог столетног платана...
Ветар зањиха јако гране, а добро зрно мало, неђе се у големој зеленој трави... Трава добро зрно мало поклони цвету, цвет лептиру, лептир опет неком другом цвету... Дође и пчела зујалица и покупи добро зрно мало са цвета и похита да га унесе у вршкару исплетену од прућа... Из вршкаре добро зрно мало, пчелар исцеди у меду... Кроз мед, дође добро зрно мало на храстов астал и њиме се нахрани много људи...
Тако добро зрно мало, непрестано кроз читаву природу кружи и тече... Добро зрно мало, увек исто, а свагда тако различито...
Све у свему - добро зрно мало...
Нема коментара:
Постави коментар