Епизода број 4, под називом ''Измакао освети''... Крај ватре, како и доликује, распреда се прича о томе, како су 3 човека и 1 дечак, поразили 20 људи (од којих је сада 9 мртво, а 6 заробљено)... Главни јунак и даса у тој акцији би Old Firehand, који део победничког колача, приписује црвеној браћи Индијанцима Tonkawa...
Blenter открива свима да је заробљени Cornel, баш тај човек који му је убио жену и два сина, а за којим осветнички трага... Решише стога да му одрежу (одсеку) уши... Cornel, молећиво говори: ''Што вам на ум пада, господо! Је ли то кршћански? Што сам вам учинио, да том црвеном поганину дозвољавате да изнаказује моју главу''... Претресли су затим Cornel-ове џепове... Тамо нађоше све покрадене новце... Поглавица му иапк одреза оба уха и баци их у реку...
Tonkawе рекоше да одлазе: ''Tonkawi свеједно је ли ноћ или дан. Његове очи добре али његово вријеме кратко... Он пријатељ бијелих људи, он велики пријатељ и брат Old Firehand. Велики дух увијек дати много праха и много меса бијелцу и свима који пријатељи са Tonkawа. Howgh!''... Мали и Велики медвед одлазе...
Почело је суђење Cornel-овим пајташима, а на крају баладе, и њему самоме... Дечак Fred препознаје Cornela, тврдећи да је он тај убица... Падају и прве сумње - шта ако Cornel није тај кога траже?... Забуна око боје косе... Убица је црне косе, а пред њима је човек црвене косе...
Један преживели трамп, ослобађа Cornelu руке и даје му нож, да ослободи још једино завезане ноге... Old Firehand, каже му: ''Само се ти смиј, нећеш се дуго ругати... друге можеш варати, мене нећеш''... Нађен је убрзо необорив доказ, па су сви били сигурни да је Cornel префарбао косу, из црне у црвену боју... Дечак Fred говори да ако је то тај човек, треба да има ожиљак на нози, јер га је убо ножен у ногу у тренутку када је Cornel, газио дечака ногама... Дечак прилази у намери да му заврне ногавицу и свима покаже кључни доказ... Cornel га бесно и жестоко удари и ошину, па побеже у шуму...
Сви стоје неми ''као иглом убодени''... Бег је покушао и онај трамп што се претварао да је мртав... Спречен је у томе и опет бива везан... Враћа се Тетка Droll, који је безуспешно јурио Cornel-а по шуми, у нади да ће га ухватити... Ништа није било од свега тога... Начињене су погрешке многе... Cornel-а треба пронаћи и ухватити, а то неће бити лако...
Решили су да крену према колиби старог Blentera... Cornel се, како су и предвиђали, упутио према тој брвнари... Тамо среће и остале одбегле трампе (њих тројицу)... Почели су да претурају и тумарају по просторијама... Узели су шта им се свидело... Потом су запалили колибу, подметањем пожара... Напуштају место злочина... Крећу у правцу реке, решени да пронађу чамце... Нашли су 3 чамца ''саграђена на индијански начин, а сваки је могао да прими управо четворицу''... Крећу низводно...
Рафтери стижу и затичу колибу у пламену... Сели су око ватре на даљи договор... Old Firehand им открива тајну Сребрног језера... Предлаже им да пођу горе на то језеро, скупа са њим... Blenter и Droll одустају уз изговор да желе да ухвате Cornela... Мудри и насмејани Old Firehand каже даље: ''Обојица поседујете жељу, која ће вам се најсигурније, испунити управо онда ако будете са мном''...
Доводе заробљеника момка од 20 година по имену Rolley, који је дошао међу трампе само ради брата, кога је изгубио... Кренуо је да им прича шта се то Cornel накањује да уради... Дечко кроз плач проговара: ''Немојте ми опростити само привидно, већ уистину, јер нађосте ме у тако лошем друштву''...
Примају га у дружину... Од њега сазнају да се Cornel упутио на велики ''meeting trampa у Osage-nook''... Одатле намерава ићи на Eagle-tail да опљачка железницу, а затим намерава ићи на Сребрно језеро...
Сви се изненадише кад чуше за Сребрно језеро, јер сазнадоше да тамо лежи покопано велико благо из праиндијанских времена... Cornel за тим тако опсесивно трага... Дечак Fred се присећа да је Cornel украо од његовог оца мапу са назнакама како доћи до блага... Сви променише мишљење и стaвише се Old Firehandu на располагање, на услугу...
Blenter на крају рече: ''Обавијени смо читавим мноштвом тајни, да бих се управо чудио како ћемо их разјаснити''... Изјутра у рану зору, сви кренуше, ношени следећим мислима: ''Живот, који нас чека, бит ће пун пустоловина! Будимо добри пријатељи, господо!''...
Да није оволико интересантно, престала бих да читам и препричавам... Тако поздрав до сутра, када наставак нови, опет следи... Свим пријатељима и љубитељима оваквог штива, ће да годи...
Нема коментара:
Постави коментар