ЖЕЛЕЛА БИХ...

Желела бих да сам твоја реч искована

И да ти служим одано и верно попут пса

Да сам ти најбољи и највернији пријатељ

Да трчкарам свуда за тобом, да те

Пратим у стопу и сваки корак ти

Љубим, да сам ти у мислима, на уснама,

У срцу, на памети увек и довека.

Желела бих да сам твоја реч и да ничем

И растем у твом срцу, да се бокорим

У твојој души, да те грејем изнутра

Да те храним и појим, да те волим и

Молим, да узмеш баш мене, твоју реч

Па да ти дам нови и свеж дах, да

Ти удахнем полет још већи, па да

Можеш да полетиш ка срећи и ствараш.

Желела бих да сам твоја реч мирисна

Попут босиљка и белог крина, топла као

Сунце, брза и хитра као ветар, жива

Као живот, гиздава, разиграна, весела

Да од среће поскакујем и лупам јако

У твом срцу великог песника.

Желела бих да сам твоја реч љупка, реч

Лепа, окупана, весела, а никад тужна,

Сама, заборављена, остављена.