МАЛЕ СНЕЖНЕ ПЧЕЛЕ...

Други дан Божића... На 13 минута до поднева, размичем завесу с` прозора... Призор диван... Почео снег да пада... Упечатљиво и јако... Веселим се због тога... 

Као да је неко из облака почео да просипа кокосово бело брашно, по зеленој трави наше авлије... На мокре и покисле гране, лепи се попут меда, пахуља на пахуљу... Ствара се фини бели намаз... 

Сипи снежна сипуља малих снежних пчела, тих ситних снежних пахуљица... Незаустављиви рој белих снежних пчела, тешко се прима за мокру траву зелену... Још увек не пријања на земљано тло... Топе се олако, те мале снежне пчеле... 

Тамо где је било мало снега, преосталог још од раних јутарњих сати, лако се слепе и ту беле снежне пчеле крадомице слете... Док посматрам ову дивну збиљу, полагано примећујем како плес белих пахуља, полагано посустаје... Постају све ситније и ситније... Све мање и мање... Падају спорије... Као да их је све мање... Као да су све тање... Постају невидљиве... Неприметне... Као да ће брзо да ишчиле... 

Таман када помислим како нестају и престају, оне се опет неким чудом врате и опет у живот поврате... Опет тако упорно и силовито сипе и сипају... Док их посматрам, оне ме полагано инспиришу... Не, оне ме хипнотишу... Мени се одмах учини, како тонем у дубоки зимски мекани сан... 

Као да је неко појачао дугме и тако проузроковао још веће и јаче сипање малих снежних пахуљица... Сипи сада к`о из кабла... Врцају крупне беле пахуље... Најкрупније од како посматрам и анализирам, овај дивни призор... По која крупна снежна пчела, опстаје на мокром бетону и неће да се истопи... 

Травица постаје већ прошарана и све више се бели, но што се зелени... Снег још увек без престанка пада... Призор кроз прозорско стакло, невероватно складан и леп... Тамо иза стакла, зима... По хладноћи, траје плес малих снежних пчела... Са друге стране прозорског стакла, топло и радосно...

Видим, биће ово неизвесна трка... Опет крупне пахуље сипају из облака... Биће то час крупно, час ситно, просипање малих снежних пчела, по главама случајних уличних пролазника... То смењивање трајаће све док ова сипуља снежна, не утихне... Још увек веје крупно... Прима се и то обећава, нови снежни омотач...

Искривљеног врата и даље посматрам... Крупне пахуље, не дају ми мира и одушка... Нисам ни приметила, да скоро пун сат, посматрам ову снежну игру, овај необични плес... Застајем и прекидам писање... Мале снежне пчеле и даље, играју, плешу, певају...