Кроз прерију корача један уморан човек... Пешице... Без коња... Преко леђа, виси му пушка... Хода напорно... Жели мало одмора... Нада се да ће ''срести људе''... У сусрет му долази други човек, чудно обучен, а ''главу му је покривао неки шешир из сламе са широким ободом''...
Била је то слика и прилика ''правог Yankeeja... од оног соја чија сналажљивост је већ постала пословична''... Први беше гладан, а овај други га нахрани, рекавши му: ''Једите, пријатељу! Нису то, додуше, деликатесе, али утажит ће вам зацијело глад''... Овај први већ 3 дана хода мртав гладан...
Опет други рече: ''Ја сам вама сасвим непознат, али кад се човјек нађе у невољи добро је неком се повјерити. Кажите ми што вас тишти''...
Први му одговара: ''Зовем се Haller. Родитељи су ми Нијемци... Такођер ни мени нису цвале руже. Свашта сам подузео и радио, док нисам постао прије двије године писар на жељезници... Посвађао сам се са неким човјеком и дошло је до двобоја... с пушкама... ја сам мирољубив човјек и никакав убојица... Хици одјекнуше... Ја нисам био погођен, али моја кугла прошла је кроз срце мојем противнику... морао сам побјећи''...
Yankee (овај други), рече да му верује, па додаје: ''Ни ја нисам велики ловац и стријелац. То није никаква срамота, јер човјек не живи само од праха и олова... Ја сам наиме магистер, доктор Jefferson Hartley, физикус и ветеринар''... Затим му нуди запослење у вредности 16 долара, ако постане његов ''famulus''...
Yankee још рече да је себи ту титулу сам доделио, а да је пре тога био: кројач, бријач, учитељ плеса... Био је оснивач школе доброг понашања за младе даме... Свирао је хармонику, као путујући музикант... Променио је до сада од 10 до 20 разноразних занимања и звања...
Упознавао је живот и људе... Стекао је велика животна искуства ''да паметан човјек не може бити глуп. Људи хоће да буду преварени... човјек им управо чини највећу услугу кад их превари и они су му због тога захвални ако им прода рог за свијећу. Поготову је потребно ласкати њиховим грешкама и због тога сам ја одлучио, да постанем лијечник''...
Показује му мали ормарић са медикаментима, своју малу путујућу апотеку... Каже да те лекове сам справља... Ти лекови су ''ништа друго до нешто боје помјешане с водом... Сви ти изрази морају лијепо звучати''... Биле су то водице, не шкодљиве...
Шта је главно у овом послу?... ''Главна ствар, да не дочекамо њихово дјеловање, треба одмах покупити хонорар и петама дати вјетар... Индијанаца се не требам бојати јер сам човјек од медицине, а то код њих значи свето лице''...
''Вјера, то вам је све! Моји пацијенти вјерују у дјеловање мојих љекарија и већ од тога оздраве'', хвалио се Yankee... A Haller се све брани и одбија понуду, пошто му је тешко да се претвара и лаже људе...
Надрилекар и његов помоћник ипак стижу на једну фарму... Сви им се обрадоваше... Ту је и Cornel, који је сам задовољан, јер га ''Hartley није препознао''... Газда фарме рече да у стаји има болесну краву... Лекар је утврдио следеће: ''Најела се бунике''... И госпођа газадрица и фармер добијају бочице са водом за своје бољке... Узеше лек и за ћерку...
Три странца, међу којима беше Cornel, одбијају лекарске услуге... Један од њих оштро му одговара: ''Ако бих и био болестан, помогао бих себи на шведски начин... Гимнастиком... дадем да ми одсвирају на хармоници какви брзи плес и тако дуго плешем док ме не облије зној. Тако средство је добро испитано''...
Надрилекар и његов помоћник одлазе... Ходају... Одједном чују кас... Три човека са фарме стижу пред њих... Један међу њима је Cornel, који тражи новце од надрилекара... Почело је претресање... Cornelа није било лако препознати, јер је опет био ''црнокос''...
Нашли су новце и одузели им све... Од једне испаљене кугле Yankeeju је начињена рана на надлактици... Помоћник боље прође, пошто показа писмо у којем је писало где и коме да се јави за постављење на место писара на железници...
Cornel и дружина одјахаше... Поделише између себе плен... Мењају план и желе да се докопају писма, и тако једног трампа поставе за писара на железници... Пре тога морају убити правог писара и докопати се његовог писма...
Писар и надрилекар су ишли својим путем... Пошли су према шуми... Yankee је спазио да им се опет приближавају трампи... ''Један другом зажељеше најбоље жеље и растадоше се''...
Писар настави према прерији... Сустижу га трампи... Убијају га... Yankee је све то добро сакривен, посматрао и видео, вирећи из једног грма...
Yankee затим опажа долазак једног коњаника... Био је то оштроумни Индијанац, који проналази писарев леш, а убрзо и сакривеног Yankeeја...
Индијанац му рече: ''Само велики Manitou зна све. Моје око не може да продре у твоју нутрину. Кад би то могао, требао би се можда преда мном стидјети. Али ја хоћу да шутим. Нека ти твој бог буде судац''...
Овај Индијанац беше Winnetou - поглавица Апача и његова ''рука диже се увијек против лоших људи, а штити онога којему је савјест чиста''... Откривају да је писмо разлог што је несрећни писар пострадао и да су се само због тога трампи повратили да га убију...
Зна се да трампи сада журе у Sheridan... Индијанац и Yankee, сада крећу тамо... Пре поласка на пут, Winnetou му превија ране...
Освануло је јутро... Били су на улазу у Sheridan... Поред њих пројури један коњаник ''најбржим трком'' и ''као фантом пролети''... Нису успели да виде - ко је то... Била је магла...
Winnetou повика: ''Бијелац! Овако као што овај човјек јаше може да јаше мало који. Овако јашу Old Shatterhand и Old Firehand. Први није овдје јер ћу се с њиме састати на Сребрном језеру, али Old Firehand би морао бити сада у Kansasu. Да ли је он то био?... Он и Old Shatterhand најбољи су, најхрабрији и најискуснији бијелци које Winnetou позна. Winnetou им је пријатељ''...
Ко је то, доиста, био, остаје да се види у нередној деветој епизоди...
Нема коментара:
Постави коментар