Велику ватру распали твоја реч
учаурена у мом срцу.
Како да угасим ватру?
Овај пожар, ова ватрена стихија
не може се загасити, зауставити.
Магијом црне ноћи захвати
ме ватрени пламен, и тако
ме задоји чемером твојих
стихова црних и болних.
Најплачевнија рано моје душе
да ли си херој са болним
изразом на лицу?
Боли када те други мрзе,
прогоне. Пече бол твоја
поносна и горда, по мало
мистична, док ватра иде
кроз ноћ тихо, смело.
Нема коментара:
Постави коментар