Ових зимских снегом окованих ледених дана, долазе ми под руку, неке лепе, старе и заборављене књиге... Ова коју полако ишчитавам од јуче, издата је 1965... Старија је од мене целих 10 година или другачије речено, старија је од мене за целу једну деценију...
На изглед корице ове књиге, и по боји и по дизајну, не привлаче пажњу... Рекли би многи, сиромашне корице, а књига на изглед много ружна... Има један детаљ, који ми је одувек привлачио пажњу... На сред прве корице, на предњој страни, насликан је у наранџастој боји, један мали коњаник... Мени за почетак довољно...
Књигу можда данас продају лепе и сјајне, бљештаве корице... Књигу продаје и име... Ово су нека чудна времена... Ја говорим у књизи издатој половином 20 века... Аутор је Karl May... О њему не знам ништа, али данас је бар лако, па ћу сазнати... Мене занима шта је унутра књиге... Дакле, њен садржај... Књига има 15 поглавља... Наслови сваког од поглавља, су фантастично сликовити и лепи... Последње поглавље ове књиге носи назив - ''На сребрном језеру'', а читава књига понесе наслов - ''Благо у сребрном језеру''...
Поглавља су поређана овим редом: ''Црна пантера'', ''Трампи'', ''Ноћне битке'', ''Измакао освети'', ''Индијанска мајсторија'', ''Ноћно јахање'', ''Битка за Бутлерову фарму'', ''Драма у прерији'', ''Два лукавства'', ''На Eagle-Tailu'', ''У шкрипцу'', ''На живот и смрт'', ''Hobble Frank и тетка Droll'', ''Индијанска битка'', ''На сребрном језеру''... Књига има 387 страна и на латиничном је писму...
Наслов оригинала гласи - Karl May ''Der Schatz im silbersee''... Превод урадио М.Н., баш само тако пише... Насловну страну израдио Јосип Ваништа... Издавачи ''Младост'' - Загреб (Издавачко књижарско подузеће, Илица 30) и ''Свјетлост'' - Сарајево (Издавачко предузеће, Радојке Лакић 3/III), 1965... Штампа ''Савремена администрација'', погон ''Бранко Ђоновић'' Београд... Коректори Марија Молнар и Вера Сила...
Први пут када сам чула за Tonkawa Индијанце, одмах сам пожелела, да постанем једна од њих... Чула сам на страни број 10... Можда је било логичније да ме понесе читав догађај и представа на броду, која се у првом поглављу, врти око Црве пантере... Али не, мене повуче нешто друго... ''Тог ћу се часа цијелог живота сјећати с весељем''...
На том броду има разноликог света... Мени су одмах срцу прирасла два Индијанца Nintropan-hauey (Велики медвјед) и Nintropan-homoš (Мали медвјед)... Они су Tonkawi... Ти Индијанци важе за мирољубиве и код њих је ''достатан само један поглед гдје је код нас бијелаца потребан цијели говор'' и ''њихову оштру оку ниједна ситница није остала незапажена''...
Биће ово лепа читалачка авантура кроз пустоловине пропутовања по ''блаженој земљи'', где је ''сваком... појединцу слободно, да своју кожу изнесе на пазар како га је воља. Поједе ли га пантера, та ће ствар бити његова и пантерина, али не и моја''...
Када је ствар или представа са панетром отишла чак предалеко, до стравичних сцена и размера, најмирнији и најприбранију при свим догађајима остају два Индијанца... Нарочито се млади Индијанац показао човеком и хуманистом, када је испред чељусти љуте пантере, требало спасити једну малу девојчицу, чија је мајка запомагала... Требало је скочити и у воду... ''Ипак, био је ту један човјек, заправо једини, који би могао имати толико одважности и толико присутности духа, а за њ би то човјек најмање вјеровао''...
Када се све окончало младог Индијанца ''дочекало... је велико одушевљење. Али он је поносно отишао с палубе, а да није проговорио ни једне ријечи''... Потом је гласно узвикнуо: ''Но, боји ли се Tonkawa мале шугаве мачке?''... Пантера још увек плива и кружи око брода... Жива је...
На крају сцене у првом поглављу, појављује се и Тетка Droll, ловац из прерије, пловећи са једним дечаком на свом неугледном малом сплаву... Док су сви с` брода викали да према њему плива опасност звана љута пантера, он је узвикнуо: ''Охо! Тетка Droll не бјежи ни пред ким, па ни пред пантером, била она црна, модра или зелена''... Овај пустолов, успео је са два метка, средити пантеру, брзо и лако... Нисам рекла, да је пре него што ће напасти девојчицу, пантера откинула главу несрећном укротитељу дивљих животиња, који је читаву представу и започео...
Примљен је Тетка Droll на брод, где је дочекан са мноштвом погледа, зачуђеног света или то бише само зачуђени погледи... Сплав је привезан за брод... Пловида креће даље...
Видимо се у другој глави...
Нема коментара:
Постави коментар