Први дани маја пуни слутње и сумње
Па отуда немир у срцу, а тишина
Ћути док сунце одвећ пржи кожу.
Не знам шта се то догађа?
Што ме све тако силно погађа?
Што сам постала слаба, мислима
Окренута само ка теби?
О каквој то срећи сањам?
Што су ми осећања силна и јака?
Што ме опише и памет ми заробише?
Желим да одгурнем од себе сваки страх
Превару и неприајтно изненађење.
Желим да проживим срећу, да се
Дивим животу.
Да ли је ово само још једна
Игра судбине?
Нема коментара:
Постави коментар