Некако баш у ово доба, сваке године, претурам по старим заборављеним стварима, тражећи материјал да васкрснем, наше мале приче... Тако сам нашла стару свеску и парче материјала, на коме је моја мама начинила своје прве шнајдерске кораке, у Севојну... Све је то старо пуних 42-е године... Са тог платна читам и видим да је било 8 вежби и 8 дана...
Дана првог училе су се кривудаве и равне линије... Дан други посвећен беше техници мицања рукама, као и изради кружних и равних линија... Дана трећег би увод у шивење шупљег веза, као и израда коцкастих, округлих, трокутастих и елипсастих рупица... Дан четрвти резервисан беше за попуњени вез...
Дана петог учила се израда веза рубља и постељине са цакнама и рупицама... Дан шести би посвећен апликацијама и везу са вуном, све у боји... Дана седмог на ред дође и чувени ришеље, комбинација шупљег и прекривеног веза... Последњег осмог дана изучавао се народни вез и монограми, заштитни знак ''Багат''-а...
Тако моја мама испече златни занат, у коме је провела исто колико је и ова свеска стара... Њена ''Супер Славица 555'' (''Багат''), још увек ради и шије... '' Понесе кроз живот Диплому ''Багат''-а чувене творнице шиваћих стројева из Задра... Похађала је и успешно завршила ''Багат''-ов течај кројења, шивења и везења са упознавањем механизама ''Багат'' шиваћих стројева, са одличним успехом... Све се одиграло у Севојну од 1-ог фебруара до 1-ог августа 1970-е године... Учитељица течаја беше Павловић Дара...
Друштво жена ''Савремени дом'' 17-ог јуна 1970-е године у Титовом Ужицу, свечано је доделило мојој мами сведочанство, којим се потрвђује, да је похађала течај кројења и шивења при поменутом друштву, у трајању од 9 месеци, од 17-ог септембра 1969-е до 17-ог јуна 1970-е године... Тада је завршила НИЖИ-ВИШИ течај кројења и шивења са врло добрим успехом у практичној и теоретској настави... Руководилац курса беше неко по презимену Васовић...
Удала се пролећа 1974-е и у мираз донела своју ''Супер Славицу 555''... Већ је била стално запослена у конфекцијском гиганту ''Таратекс'', у коме је провела мало више од 3 деценије... Беше то колектив у једном тренутку успона са преко 1200 запослених... Радило се чак и у три смене... После пропасти фирме, радила је код приватника, где је дочекала и зарадила своју пензију... Пун радни стаж и пуне године старости...
Колико је моја племенита мајка, протурила материјала и материјала, кроз своје никад уморне руке, не бих могла ни до јутра да набројим... Шта је све у кући искројила и сашила... Колико је ствари окрпила, фармерица уштопала, рајсфешлуса или шнирева променила... Није све наплаћивала... Урадила је доста без паре и динара... Мало је да кажем, колико је то добра мајка...
Прва лекција беше ''Теорија о ручном раду и цртању''... Учило се даље о распознавању материјала... О шавовима, бодовима... Учило се цртање... Узимање мере... Исцртавале су се мале скице, поред којих тачно пишу праве мере свих одевних и употребних предмета... Ту налазим цртеже и мере креветског чаршава, мале јастучнице и навлаке са украсним порубом и уметком, велике јастучне навлаке са украсним порубом и уметком, јорганска увлака, јоргански чаршав за дечји јорган...
Следеће шта су учили, звучи невероватно... Прва дечја кошуљица, дечја бенкица, дечја кошуљица, дечје капице, дечје шпилхозне... Следе кецеље, спаваћице, хаљине, капутићи дечји, звонаста сукња, цигована сукња, сукња у круг, дечја пижама, равна сукња, сукња са фалтом, сукња косо кројена, панталоне за дечака од 6 до 7 година, кошуља за дечака, мушка кошуља, мушка пижама, спавачица са кимоно рукавима, обичан крој спавачице, женска пижама, кратка кецеља, женски шорц, равна блуза, блуза у струк, равна хаљина, хаљина са наглашеним струком, хаљина принцес крој, кућна хаљина, кућна хаљина са псецом, радни мантил, сукња у глок, женска јакна... За сваки од ових назива има слика и поред тачне мере... Исцртано као што се и по материјалу кредом кројачком црта...
Листајући пожутеле листове, на крају затичем још невероватнији податак... На предзадњем листу, моја мама, пише које радове и колико радова је укупно сашила за 9 месеци курса... Овако пише: 4 блузе, 10 сукњи (звонасте, са фалтама, у 4 цвикле и праве), једну спаваћицу, 3 хаљине, један прслук, два шорца, 4 јастучнице и један костим...
Из прве лекције под називом ''Теорија о ручном раду и цртању'', издвојила бих неколико реченица:
''Као што свака наука има своје теоријско изучавање, тако се и код шивења, кројења и осталих радова мора претходно научити теоретски начин рада-цртања и примењивања тог основног појма о раду, док се најважније касније у пракси постиже и усавршава. Пре свега, потребно је знати држање при раду. Какав је прибор потребан, технику бодова и шивења, распознавање дужине и ширине тканине, узимање мере, као и шивење на шиваћој машини''.
''При сваком раду, изузев кројења потребно је заузети правилан став код седења. Треба седети са врло мало повијеним горњим делом тела. Приликом кројења мора се за асталом стајати да би се крој могао лакше распоредити, обележити и скројити. Приликом проба рубља и хаљина мора се увек стајати и по потреби сагињати, нарочито код обележавања дужине. Упоредно са учењем ручних радова, шавова, потребно је учити рад и руковање на шиваћој машини. Зато се раду на шиваћој машини мора обратити велика пажња и мора се изучити сваки њен део, јер од познавања делова, правилног руковања и управљања зависи и исправност саме машине. Битно је научити правилно окретање точка. Зато се мора сести слободно уз машину, мало нагнуто горњим делом тела и ставити обе ноге на папучу и то тако да је десна нога пружена мало напред''.
''Претходно се мора машина укочити да се не би игла сломила, приликом окретања мора се водити рачуна да једна нога не крене супротним правцем, јер од тога зависи правилан рад игле и чунка. Кад се научи правилно окретање може се ставити парче платна под папучицу. Материјал се не сме повлачити јако јер га машина довољно вуче сама. Вађење и уметање чунка је код рада на шиваћој машини скоро најважније. Прво се подигне папучица, отвори доња плочица па се кажипрстом и палцем леве руке отвори и извади чунак. Конац се на шпулу намотава на машини на малом точкићу који се налази крај горњег точка. Машински бод може бити већи и мањи по жељи и потреби. Исправност и истрајност машине највише зависи од тога како ће се она издржавати. Зато треба да је чиста и без прашине, да се што чешће подмазује машинским уљем помоћу пумпице''.
Као и увек... Увек ме расплачу овакве приче... Увек ме растужи, свако тумарање по причама старим... Нешто ме увек гони да чепркам по генима нашим... Тако чепркањем стижем, до баке Цане, која је ткала на разбоју свом много тога и која је на ''Сингерици'' на ножни погон, сашила и окрпила, још више од свега тога... Тако у једном период мог детињства, ове две машине, кројачке креде и маказе, наравно метар и лењири, бише моје омињене играчке...
Нема коментара:
Постави коментар