Данас пада киша... Свака мала кап кише, једна те иста растопљена пахуља, што капље на земљу у неколико билиона примерака... Разумљиво је колико је данашња киша драгоцена... Далеко бих отишла, кад би почела размишљати на ту тему... Биће довољно само ако кажем - киша је драгоцена...
Ова моја подебела бележница, што је сваки дан оловком благо милујем по сваком листу, зна колико ја волим да посматрам и ослушкујем кишу... Низ улицу јуре аутомобили, а под точковима прште барице... Волим тај звук, док истовремено испијам са гуштом, час шољу јаке турске кафе без трунке шећера, час шољу чаја од хибискуса... Смишљам нову причу, данашњу свежу, док се одмарам од посла који сам мало пре фино обавила... Моје омиљено занимање - прање кухињског суђа... Чај има невероватан укус, јер сам у њега укапала 13 капи прополиса...
Знамо ли вредност ове једне мале кишне капи?... Да ли се може разговарати са кишом?... Што се чудите?... Верујем да може... Узмем на длан десне руке неколико капи кише... Оне стале на мој длан, отварају своје окице мале и кроз смешак ми кажу: ''ДОБАР ДАН''... Отворе своја срца мала, а ја се расплачем над тих неколико капљица... Срце ми се разнежи и растопи, попут масла... Цакле се на мом длану, к`о пар бисера, а ја окрећем главу у страну да крадомице обришем друге кишне каши, што ми клизе низ врат...
Кишне капи стоје на мом длану, па ми читају речи своје најновије песме... Причају ми о људима и животу... Описују ми све оне крајеве по којима су сипиле и пљуштале... Отварају ми своја кишна срца мала и кажу да су добра само она срца, која воле читав свет око себе... Кишне капи долазе свима и помажу свима... Тамо где их дуго или уопште нема, договор је виших природних сила... Шта је једна мала кишна кап, наспрам свих осталих универзалних планетарних догађаја...
Кишне капи имају свој устаљени начин и њихов циљ није да упропасте или поплаве планету... У том великом ланцу, неко је можда заказао и погрешио, али то није проблем ове једне мале кишне капи... Гледам кишне капи и питам се, у себи, као и увек, како назвати све ово?... Шта бих ја мислила да сам мала кишна кап?... Душа ми преиспуњена кишним нежним мислима...
Хладан ветар дуну с` палнине у покушају да прекине овај наш разговор... Кишне капи се данас грчевито отимају... Настављамо разговор, који више личи на леп кишни договор... Кишне капи разлажу причу и све тече полагано и меко... Причају ми о Постању... Шта све знају мале кишне капи?... Ако наставим да причам још мало са кишним капима, постаћу много паметна...
Моје срце разлива се у кишне капи, певајући у себи, од те племените милине, што мирише данас на малине, здраве и фине... Лако је мени, рећи ће неко, да разговарам са капима кише, када су ме овако завеле и залуделе... Сама сам бирала и изабрала баш њихово друштво...
Препоручујем сваком човеку, да данас слободно приступи у друштво кишних капи, где су искључиво најплеменитији и најхрабрији...
Нема коментара:
Постави коментар